Сваки почетак је тежак
Дефинитивно сам решила да данас кренем да пишем "дневник". Желим да пишем, јер мислим да не схватам колико ми времена прође у спавању, ленчарењу, читању разних тема на форумима (синоћ сам случајно налетела на тему: Отићи у манастир О.о и прочитала све странице, као да немам паметнија посла), да наставим - гледању серија, филмова,...
Ово, и још много глупости, одвлачи ме од ствари које бих стварно требала да радим. Учење!!! Иначе ће ми се факултет одужити у недоглед.
Урадим ту и тамо нешто корисно, али 70% времена протраћим. Већина би ми рекла: "Аха, хоћеш да уштедиш, да искористиш време, а ухватила си се још једног "губљења времена", баш логично!"
Али моја логика је да ће ме од саме себе бити срамота да напишем: Спавала сам до 17h, устала, ушла на фејс, брат дошао са посла, попили кафу, опет села за компјутер до 3-4 ујутру и опет у кревет. Знам колико потенцијала зато не желим да жалим за 10 година. Шта сам све могла, а нисам... Нећу да ми се то деси.
Поздрав!